Аутори:
1. Бранка Родић Грабовац, Технолошки факултет Универзитета у Бањој Луци,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
2. Радана Ђуђић, Технолошки факултет Универзитета у Бањој Луци,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
3. Перо Саиловић, Технолошки факултет Универзитета у Бањој Луци,
Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina
Апстракт:
У овом раду се испитује се утицај реакционих услова на оксидовање целулозног влакна у форми завоја ради добијања материјала погодног за хемијско везивање антибиотика. Такође, испитује се утицај структуре антибиотика цефтриаксона на сорпцију на оксидованом целулозном влакну. Хемијско везивање лијека вршено је на узорцима оксидоване целулозе (ОЦ) са различитим садржајем карбоксилних група из воденог раствора цефтриаксона концентрације c=1,7∙10-3 mol/L, док је десорпција вршена у физиолошком раствору. Количине везаног и отпуштеног лијека одређиване су спектрофотометријски у УЉ подручју. Везивање цефтриаксона остварује се преко хемијских и физичких веза. Утврђено је да садржај карбоксилних група на ОЦ и pH вриједност раствора приликом сорпције имају битан утицај на количину везаног лијека. Резултати проведеног експеримента показују да је масимална количина везаног лијека износи 23,33 mg/g а отпуштеног 3,25 mg/g .
Антимикробно дјеловање узорака завоја са везаним цефтриаксоном тестирано је in vitro на културе Staphylococcus aureus, Bacillus subtilis i Escherichia coli
Кључне речи:
биолошки активни материјал, цефтриаксон, оксидована целулоза
Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ Б - Биоматеријали и наномедицина
Датум пријаве сажетка:
29.05.2015.
Конференцијa:
Contemporary Materials 2015 - Савремени Материјали