Аутори:
1. Marina Nikolić Topalović, University College of Civil Engineering and Geodesy, , Serbia
2. Milenko Stanković, Универзитет у Бањој Луци, Пољопривредни факултет, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina

Апстракт:
Da bi se pokazalo koliki je uticaj na životnu sredinu od povećanog toka termoizolacionih materijala i fasadne stolarije sa poboljšanim termičkim karakteristikama, kao posledice novih propisa o energetskoje fikasnosti objekata urađena je analiza ugljeničnog otiska za dva scenarija za potrebe izrade istraživanja. Za svaki od analiziranih scenarija je urađen projekat i predmer radova na osnovu koga su izračunate količine građevinskih materijala, aktivnosti i procesa koji učestvuju u izgradnji analiziranih scenarija (S1 i S2). Referentni objekat (S1) je projektovan bez termo izolacionih slojeva, energetski razred „G“, a scenario (S2) je projektovan u energetskom razredu „C“, koji je prema novim propisima uslov za izgradnju novih objekata. U istraživanju se koristi analiza životnog ciklusa (LCA), metodologija koja je osnov za analizu životnog ciklusa ugljenika (LCACO2), odnosno obračun ugljeničnog otiska objekta. Za obračun ugljeničnog otiska se koristi Carbon calculator, Agencije za zaštitu životne sredine UK, a za obračun operativne energije program URSA građevinska fizika 2. Istraživanje je pokazalo da je embodirani ugljenik za scenario (S1) 138,40 tona CO2 e. sa manjim uticajem na životnu sredinu. Veće vrednosti embodiranog ugljenika ima scenario (S2) 148,20 tona CO2 e. Ugljenični otiska iz faze izgradnj, odnosno manje uticaja na životnu sredinu ima scenario (S1). Međutim, posle deset godina korišćenja objekta scenario (S1) zbog većeg ugljeničnog otiska iz operativne faze postaje scenario sa većim uticajem na životnu sredinu, sa ukupnim ugljeničnim otiskom od 186,16 tona CO2 e. a scenario (S2) posle deset godina korišćenja objekta ima ukupni ugljenični otisak od 163,86 tona CO2 e. Scenario (S1) i (S2) postižu iste vrednosti ukupnog ugljeničnog otiska posle 3,05 godina korišćenja objekta i (S2) od tada postaje bolji izbor sa aspekta životne sredine. Istraživanje je pokazalo da se embodirani ugljenik nepravedno zanemaruje kod obračuna uticaja objekta na životnu sredinu, kao i prosenu kada se mogu očekivati benefiti od primene mera za energetski ifikasnim objektima. Istraživanje ukazuje i na potrebu za niskougljeničnim termoizolacionim materijalima kako bi se premostio jaz između zahteva za utopljavanjem objekata sa jedne strane i nastojanja za smanjenjem gasova sa efektom staklene bašte radi ublažavanja klimatskih promena.

Кључне речи:
termoizolacioni materijali,energetski razred,embodirani ugljenik (eng. embodied carbon),operativni ugljenik,ukupni ugljenični otisak

Тематска област:
СИМПОЗИЈУМ А - Наука материје, кондензоване материје и физикa чврстог стања

Датум пријаве сажетка:
20.07.2018.

Конференцијa:
Contemporary Materials 2018 - Савремени Материјали