Аутори:
1. Suzana Apostolov, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Serbia
2. Dragana Mekic, University of Novi Sad, Faculty of Sciences, Department of Chemistry, Biochemistry and Environmental, Serbia
3. Gorana Mrđan, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Serbia
4. Борко Матијевић, Serbia
5. Đenđi Vaštag, Serbia

Апстракт:
Последњих година је забележен значајан пораст броја студија усмерених на дизајн и синтезу једињења са потенцијалном биолошком и фармаколошком применом. Посебна пажња је усмерена на молекуле са антитуморским дејством, међу којима се издвајају тиокарбазони и њихови хомолози – тиокарбохидразони. С обзиром да је развој лекова сложен, дуготрајан и финансијски захтеван процес, његова оптимизација у раној фази подразумева примену QSAR (Quantitative Structure–Activity Relationship) приступа. Правилним избором молекулских дескриптора је омогућена квантификација утицаја структурних промена на биолошку активност новог једињења пре његове синтезе, чиме се смањује потреба за опсежним експерименталним испитивањима. Липофилност, као један од кључних дескриптора, је за тиокарбохидразонe одређена хибридни поступком – рачунски, применом одговарајућих софтверa (стандардно мерило липофилности, logP) и експерименталним путем, применом танкослојне хроматографије на обрнутим фазама (хроматографски параметри, RM0 и m). Испитивања су указала да на хроматографско понашање проучаваних деривата тиокарбохидразона значајнији утицај има природа присутног супституента, него примењени органски модификатор. Усаглашеност између хроматографски и софтверски добијених вредности липофилности, односно вредности параметара акутне токсичности (EC50), је испитана применом методе линеарне регресије, при чему су добијени задовољавајући математички модели.

Кључне речи:
тиокарбохидразони,хроматографија,липофилност,токсичност

Датум пријаве сажетка:
08.08.2025.

Конференцијa:
Contemporary Materials 2025 - Savremeni Materijali

Сажетак рада